Putovanje Evropom

     Jos nisam upoznala muskarca zbog kojeg ce mi odmah zaklecati kolena, ali me je Istanbul na prvi pogled oborio s' nogu.

     Kao nijedna druga ljubav ni moj spoj sa ovim evropsko- azijskim lepotanom nema racionalnog objasnjenja. Sudbina, raspored zvezda, polozaj Meseca, bozija volja, otomanski ljubavni gresi moje cukuncukunbake, ozonska rupa... Jednom recju upecala sam se u mrezu nedokucivog sarma starog mediteranskog zavodnika...!

   Prostor na kome se danas nalazi Istanbul vekovima je bio poseban izazov za sve velike sile, od stare Grcke, preko Rima i Vizantije, pa sve do velikog Otomanskog carstva. Grad koji izlazi na Mramorno more, spaja istok i zapad preko Bosforskog moreuza i zahvata dva kontinenta oduvek je bio znacajna strateska tacka u ovom delu sveta i vazna raskrsnica puteva koji spajaju istok i zapad. Zato i ne cude mnogobrojni kulturno-istorijski spomenici koji predstavljaju blago ovoga grada. Ostaci gradjevina velikih sila i dinastija nalaze se u skoro svakom delu grada.

   Sam grad dobio je na znacaju kada je rimski car Konstantin resio da prestonicu carstva preseli u Bizant, kako se tada zvao Istanbul. Od tada ovaj grad dobija na vaznosti i postaje ono sto je vekovima bio na mapi sveta - centar vojne i trgovacke moci. Danasnji turista kada stigne u ovaj ogromni grad ako to uradi s evropske strane, prvo treba da ode na cuveni vidikovac Camlidza. Kada se otresete pomalo dosadnih prodavaca, koji vas vuku za ruku nudeci vam sve i svasta, najpre treba da narucite cuveni caj od jabuke, sednete i s ovog vidikovca osmotrite grad. To je jedini nacin da obuhvatite celu panoramu grada i uopste steknete predstavu koliki je on zaista. Sam pogled s ovoga mesta je idealan zato sto vam omogucava da vidite i evropski i azijski deo grada. Tek nakon toga ste spremni da krenete u obilazak...

   Od velikog broja dzamija, od kojih je oko 30 velikih po svom znacaju i velicini, izdvajaju se Aja Sofija i Plava dzamija, koje se nalaze u starom delu grada. Plava dzamija je dobila naziv po preovladajujucoj plavoj boji kojom je ukrasena njena unutrasnjost; plava boja dominira mozaicima i ornamentima. Impozantnih razmera, s prelepim minaretima, predstavlja jednu od najlepsih gradjevina islamskog sveta. Njenu lepotu dopunjuju i arheoloski spomenici iz ranijih perioda istorije grada. Najpozantiji od njih svakako su ostaci rimskog hipodroma, koji se nalazi u neposrednoj blizini dzamije.

   Nakon ovoga se odmorite, skupite snagu i krenite u obilazak palata. Topkapi palata je stara palata napravljena u klasicnom orijentalnom stilu. Bila je zvanicna rezidencija turskih sultana sve dok u 19. veku nije sagradjena palata Dolmabahce. Danas je Topkapi palata pretvorena u muzej i u njoj se nalaze svi najvredniji predmeti skupljeni tokom duge i burne istorije.  Dolmabahce palata je sagradjena u evropskom stilu i svojom raskosi i lepotom pleni brojne posetioce. Ovu palatu krasi jedna od najvecih dvorana osvetljena kristalnim lusterom teskim 4,5 tone, postavljenim na 36 metara viskoj tavanici i ostavlja bez daha! 

   Kada se umorite od "turizma", slobodno krenite u soping. Mogucnosti su brojne. Istanbul je danas jedan veliki trgovacki centar s preko 15.000 hiljada robnih kuca i bukvalno vrvi od kupaca i prodavaca. Ako ste raspoloženiji za neformalnu trgovinu, cenkanje i nasmejane trgovce koji ce vas gotovo sigurno ponuditi neizbeznim cajem od jabuke, kupovinu obavite u evropskom delu grada, u cetvrtima Aksarai i Lalei. Ako ste pak vise za evropski nacin trgovine, gde svaka roba ima jasno istaknutu cenu i gde nema bas previse cenkanja, onda obidjite kvartove Bejoglu ili Osmanbei.Da biste sve to obisli, najbolje je da to ucinite peske, ali posto je to gotovo nemoguce, bolje je da za to koristite taksi ili mini-buseve - dolmuse, koji voze na tacno utvrđenim linijama. Prevoz je bezbedan i relativno jeftin. Preporuka je da ne uzimate rentakar, jer je saobracaj toliko gust da je gotovo nemoguce voziti, a i vozaci su veoma neoprezni.

    U Amsterdamu se ne osecate kao stranac, jer je mnogo lakse videti pripadnike svih mogucih rasa, sa svih kontinenata, nego cistog Holandjanina. U gradu zivi vise od 180 nacija, sto potvrdjuju i ulice po kojima cete cuti i jezike koji pomalo neverovatno zvuce u srednjovekovnoj atmosferi grada ispred koga se lome talasi Severnog mora...

   Amsterdam ili “Severna Venecija”, kako ga neki nazivaju, jedan je od retkih gradova, u ovom svetu opterecenom novcem, gde se ljudi jos uvek zaljubljuju i vencavaju iz proste ljubavi, bez racunica, sto moze dok ga ne posetite da zacudi s obzirom na to da je Holandija jedna od sedam najrazvijenijih zemalja sveta.

  Vec iz vazduha, pre sletanja aviona na ogromni amsterdamski aerodrom Sipol, zemlja lala, kanala i muzeja, elegantnih kuca specificne arhitekture, izaziva ushicenje, koje ce malo splasnuti kad u prvom kontaktu shvatite da su Holandjani dosta hladan i odmeren narod.

  No, neka vas to ne obeshrabri, jer ova izuzetno uredjena kraljevina, kojom vec duze vreme vladaju zene, nije bez razloga steciste turista iz celog sveta, ali i imigranata svih nacija i boja, koji daju poseban pecat zemlji ciji je najveci deo ispod povrsine mora....

  I u ove prohladne dane kolorit, zdanja, nacickani restorani, pabovi, dijamantska jevrejska cetvrt, odmah uz otmeni advokatski kraj, pa umetnicke kolonije, ukazuju na paznju njegovih stanovnika koja je posvecena svakom detalju, i nastojanju da se svakodnevni zivot ucini sto udobnijim i prijatnijim.

   Naisli smo na toliko mesta koja izmamljuju uzdahe ili uzvike odusevljenja, jer su zdanja grandiozna u svojoj nepretencioznosti. Takav je i kraljevski dvor na trgu Dam, uz koga se pruza za mnoge interesantan muzej vostanih figura Madam Tiso.

   Bicikl je, kako smo se uverili, najdraze prevozno sredstvo stanovnika ove zemlje. Voze ga svi, i u Amsterdamu, kao i svim ostalim holandskim gradovima. Pored nas je, iako je tog dana bilo hladno, prohujalo nekoliko raznosaca marihuane na biciklu ciji su sanducici ispred volana imali nacrtani list marihuane, kojima su inace iscrtani i mnogobrojni suveniri od tradicionalnih holandskih klompa, magneta za frizider, do majica i kapa.

   Specificnost ovog grada su i kuce na vodi, zapravo manji brodovi ili splavovi koji su nacickani po brojnim kanalima i ovaj vid stanovanja je toliko popularan da su gradski oci u jednom trenutku rekli stop i ogranicili njihov broj. Mnoge od 2.500 kucica na vodi se izmestaju s kanala na kanal.

  No, citav obilazak Amsterdama morate krunisati nocnim izlaskom, a prestizni deo grada za to je Rembrantov trg, omiljeno okupljaliste turista i stanovnika Amsterdama. Citav trg nanizan je kafeima, pabovima, internacionalnim restoranima, u kojima vam ne preporucujemo da probate biftek od noja. Ka raznovrsnim mestima nocnog izlaska jure buljuci turiste, a ekscentrici koji preplavljuju Amsterdam krecu uglavnom ka andergranud mestima.

  Uz cuvene ulice za zabavu sa devojkama u izlozima, pa ko voli nek izvoli, tu su i brojni teatri, bioskopi, muzeji seksa, u kojem su izlozene fotografije, prvi porno-filmovi i poneka "pomagala", ali se mnogi razocaraju eksponatima posto je postavka muzeja ipak istorijska. Uostalom, Amsterdam najvise zaradjuje na ugledu prodavacica ljubavi. Postoje, naime, i organizovane ture koje vode turiste u obilazak ulica "crvenih fenjera". Taj deo grada, gde dame sede u ogromnim izlozima osvetljenim crvenim lampama, moze se posmatrati i iz brodica, sto nocu ima posebnu draz, jer su i mostovi osvetljeni crvenim svetlom. Ta oblast smatra se bezbednom za setnju i u njoj nema kradja, a ogranicenje je samo jedno: fotografisanje je strogo zabranjeno.

   U Amsterdamu cete sresti na ulici i prosjake, ali i lopove. Obavezno cvrsto drzite torbice i novcanike jer ce vam trebati i kad vas konobar obavesti da cetiri kafe i dve kisele vode u kaficu u kom ste ih popili kostaju blizu pedeset evra.

   U vodicu kroz grad pise: Ako nemate vremena da zakazete sastanak sa holandskom princezom Maksimom, ne brinite, mozete je videti kad god pozelite odmah pored Kajli Minog, u muzeju Madam Tiso, na trgu Dam. A ako to ne zadovoljava vas prefinjeni ukus, u ovom muzeju se uvek mozete zabaviti posmatrajuci Rembranta kako slika, u realnoj velicini i zastrasujuce uverljivo. I sta reci sad na kraju osim da takav randevu postoji samo u snovima....!!!
  

      Kada pomislite na Francusku, prvo pomislite na Pariz - grad svetlosti, sjaja i slave; grad vrhunske mode, istorije, kulture i slatkog zivota. Zato otkrijte legendarni sarm Pariza, mesto gde se proslost i sadasnjost harmonicno preplicu.

     U Parizu su ulice raspevane, a kamen kao da govori. Svaka gradjevina je prica za sebe. Tako je svoj boravak u Parizu opisao poznati americki pisac Henri Miler; uostalom, kao i na hiljade posetilaca pre i posle njega koji su se zauvek zaljubili u ovaj carobni grad na Seni. Ne postoji metropola koja ume tako i u tolikoj meri da opcini coveka kao sto to moze Pariz.                                      

    Mostovi, parkovi, baste ali i cuvena francuska kuhinja i vino upravo su ono sto mnoge opredeljuje da Pariz proglase i najromanticnijim gradom u Evropi. Verovatno postoji jos gradova za koje bi se moglo reci da mogu da ponesu takvu „titulu“, ali je cinjenica da se u Parizu skoro na svakom koraku mogu videti zaljubljeni parovi koji ne skrivaju svoja osecanja. Iako je reč o velegradu sa skoro 12 miliona stanovnika, Pariz poseduje gotovo misticnu draz koja ga i svrstava u „izabrane destinacije“ zaljubljenih golupcica.

   Pariz je veliki evropski grad s puno prepoznatljivih simbola. Na prvom mestu tu je Ajfelova kula, koja je izgradjena daleke 1889. godine. Zatim Trijumfalna kapija, sagradjena 1836. godine u Napoleonovu cast. Stara zgrada Luvra, najpoznatijeg muzeja na svetu, modernizovana je 1989. godine izgradnjom staklene piramide. Bela bazilika Sakrker dominira Monmartrom, sa kojeg se pruza pogled na Pariz. Slavni noćni klub "Mulen ruz" postoji na istom mestu od devetnaestog veka!                             

   Posle švrljanja po gradu, probajte i neki francuski specijalitet u mnogobrojnim restoranima - čuveni file parizijen ili buljabes. Zaista treba znati živeti i umeti jesti u Parizu.

    Eh, taj Pariz....!

    Kud god krenuli, hteli ili ne hteli tako nesto da priznamo ljubav je ta koja nas pokrece i budi u nama najlepsa osecanja...! Postoje razlicite vrste ljubavi... Ovo je prica o gradu koji odise ljubavlju, o gradu vecne ljubavi - Veroni!

    Verona je sinonim za ljubav, za najlepšu i najtragičniju opevanu ljubavnu dramu - ljubav Romea Montekija i Đulijete Kapuleti, dvoje mladih koji su živeli u ovom gradu na severu Italije, ali ne samo to - Verona je i predivan starinski grad na obali reke, dom lepote i umetnosti.

    Ko je bio u Veroni, sigurno nije propustio da poseti hram ljubavi, a to su Julijina i Romeova kuća. Kuća Kapuletijevih je zdanje od tamnocrvenih cigala koje privlači mnogobrojne posetioce iz čitavog sveta, a naročito mlade. Pretvorena je u muzej u kome se može videti restaurirani nameštaj iz njihovog vremena, kao i prostorije porodice Kapuleti. Ono što je interesantnije nalazi se u unutrašnjem dvorištu kuće. Svi zidovi dvorišta išarani su imenima zaljubljenih parova, a kada je ponestalo cigala, parovi su na cigle lepili i spljoštene žvake na kojima su ispisivali svoja imena.

   Tu je i Julijin kip, u prirodnoj veličini, koji prikazuje ovu lepu devojku. U vezi s tim postoji jedan pomalo čudan običaj. Naime, smatra se da svaki posetilac koji želi da ima sreće u ljubavi mora da uhvati Juliju za desnu dojku i poželi svoju ljubavnu želju. Iako je prvenstveno posvećen muškarcima, ovaj običaj se s vremenom preneo i na žene. Sve to imalo je za posledicu da je danas ceo kip patiniran, dok je to specijalno mesto za želje sasvim uglačano.  

   Jos jedna atrakcija Julijine kuce je cuveni balkon na koji se Romeo tako vesto nocu penjao. Eh, kad bi danasnji muskarci bar upola bili tako uporni i mastoviti... Ocigledno je da zivim u pogresnom vremenu ali zato uzivam citajuci Sekspira, pa stoga pravim ljubiteljima romantike preporucujem obilazak Julijinog groba, mesta gde je ovo dvoje mladih i zavrsilo svoje zivote.

    Tako je ova prica o zabranjenoj ljubavi proslavila svoje junake, jednog engleskog pozorisnog pisca, a njihov grad-Veronu ucrtala na mapu sveta za sva vremena... Ako se nekada nadjete u Veroni, sada znate sta vam je ciniti: zamislite zelju i...protrljajte...!

    Ukoliko posle napornog putovanja po Italiji i Spaniji pozelite da se brcnete u nebeskom plavom moru i odmorite od gradske vreve evropskih metropola, pravo mesto za vas je Azurna obala.

   Iako ona vazi za stajaliste ne samo francuskog vec i svetskog dzet-seta, u Nici cete se osecati veoma prijatno i pored toga sta ste student a ne neki truli bogatas!

  Za setnju prelepim francuskim gradom Nicom najlepse vreme je prolece, i to onda kada prestanu prolecne kise. Jutarnja setnja ulicama ovog grada posle dugotrajnih kisa dok vas prolecno sunce radosno greje, poseban je dozivljaj. Nica je mesto koje budi u vama cudan osecaj koji se javlja dok gledate tirkizno more, a na vidiku nema nicega, samo ravna plava linija, sirina bez kraja, kao da cete kada dodjete do ove linije poleteti! Jednom  recju  pravi Zaliv Andjela! Nije cudo sto su se mnogi osvajaci otimali oko ovag dela, najlepse obale na svetu, s' idealnom klimom i bujnim rastinjem.

  Ako kazem da je ovo mesto gde se spajaja proslost i buducnost, gde luksuz, sjaj i raskos palata, otmenih hotela i skupocenih prodavnica prkosi starim trgovima i potplocani uskim ulicama, onda cete se uveriti da je Nica s' pravom nazvana biserom francuske rivijere!? Kud god krenuli put ce vas odvesti do trgova gde mirisi provansalskih zacina i ukusi sladoleda od lavande i ruze ostavljaju bez daha.  
 

  Nazalost posto prolece nije vreme cuvenog karnevala ostacete uskraceni samo za jednu caroliju ovog divnog grada, ali raskosna Nica ce i ovako uciniti da se bar na kratko osecate delom njenog dzet-seta, da pozelite da opet prosetate ovim biserom francuske rivijere.

   Nica je modenski biser, mesto gde se okupljaju svi "KOJI NESTO ZNACE", tako da i za vas uvek tamo ima mesta.

    Ako ikada pozelite da se nadjete na mestu gde vreme ne postoji, gde imate osecaj da ste negde izmedju neba i mora, a oko vas predivne plaze i lud nocni zivot, onda svakako treba da posetite Ibicu, jednu od Balearskih ostrva u Sredozemnom moru.

   S' jedne strane je kontraverzno mesto najrazuzdanijih provoda od 00-24h

a sa druge strane                    ste ipak pod zastitom boginje Tanite. Ja zeljna novih prijateljstava bih najraduje tamo otputovala jer samo tamo se skupi mnostvo mladih iz razlicitih delova sveta i to sa ciljem da se dobro provedu. Okruzeni pozitivnom energijom Ibica je mesto koje te inspirise, pokrece i probudi sva cula u tebi. Ono sto mi se posebno svidja i zbog cega je ono jako zanimljivo je to sto ne postoji tabua, tako da podjednako privlaci ljude svih seksualnih opredeljenja. Svi otvoreno pokazuju svoju ljubav bez trunke licemerja... A to je u danasnjem svetu jako retko! Zar ne?

  Ne zelim da posebno nabrajam sve te klubove jer ih ima stvarno puno.... U svom tom haosu necete moci cuti sopstvene misli, sve je bucno, sve je nasmejano, svako svakog pozdravlja na ulici... Momci se bacaju na asfalt preko devojaka....

  Iako nekome sve to zvuci nemoguce, to je Ibica - totalno ludilo. Nema jutra, nema veceri, nema otvaranja i zatvaranja, muzika ne staje, ljudi ne prestaju da se smeju i zabavljaju, nema vremena. Vreme ne postoji, sve do onog trenutka kada ponovo sednete u avion i poletite kuci... Jednom recju samo zabava, zabava, zabava bez prestanka!

     Zar ne zvuci sve to primamljivo?! Meni zvuci kao raj!              

  U svakom slucaju, Ibica je nesto posebno i jedinstveno. Na njoj se jedino necete naspavati, ali nista zato - jer za spavanje uvek ima vremena. Zar ne?    

Tirkizno more, očaravajuća priroda, velelepni gradovi, živopisna sela... Sve su to lepote koje ćete sresti na Siciliji.

Ono što svakoga takođe intrigira jeste mafija. Jedino je ona neupadljiva ...!!!

    Tirkizno more, plantaže u priobalju, očaravajuća priroda, velelepni gradovi, živopisna sela i bogata kulturna baština... Na raskrsnici pomorskih puteva, tokom tri milenijuma Siciliju su zaposedali mnogi, stari Grci, Rimljani, Francuzi, Španci... ostavljajući svoje tragove. Od antičkih hramova i amfiteatara, srednjovekovnih katedrala i palata, velelepnih modernih vila, do slikarskih i književnih remek-dela. Ljubitelji istorije i umetnosti sve to i danas mogu sresti u Palermu, glavnom gradu punom kontrasta, Sirakuzi, Kataniji, Taormini... Taj duh istorije i tradicije oseća se i u ovom turističkom mestu Đardini Naksosu, malom ribarskom selu koje je odavno preraslo te okvire i postalo sastajalište turista iz celog sveta, a naročito Evrope.
 

  A tu je, naravno, i mafija. Jedinstvena prilika da se pogledamo oči u oči.

     Nigde ni vrapca

        Obećana zemlja

      U Americi su organizovali sve: smeštaj, poslove i ljude koje će tamo da zaposle. Radnu snagu odveli su sa Sicilije. Za samo dvadeset pet godina sicilijanska mafija je iselila 1.600 000 radno sposobnog stanovništva. To je bila prava demografska katastrofa koja je zadesila ostrvo.

   Vreme prohibicije ogrejalo je mafiju kao sunce posle kiše. Okrenuli su se proizvodnji i točenju raznih žestokih pića, kombinujući te poslove pod velom tajne sa kockanjem, kartanjem, švercom oružja, prostitucijom... Na taj način došli su do neverovatne količine para.

Od tada na ostrvu vlada mir, a novac koji pristiže usmeravan je pravilno, i to u svim sferama. Zato danas kažu da možete sve mafijaške glavešine da strpate u zatvor, ali mafiju ne možete da iskorenite. Mafija je nešto što je u mentalnom sklopu Sicilijanaca, njihov način razmišljanja da ima neka osoba kojoj ćete se vi obratiti za zaštitu i koja će da vam pomogne.

Današnji izgled sicilijanske mafije potpuno je drugačiji u odnosu na predstavu koju imamo iz filmova.

    To više nisu oni opasni tipovi sa kopolom tradicionalne crne boje na glavi, koji nose pušku sa skraćenom cevi i svi se klanjaju donu. Oni su neupadljivi isto koliko i nedodirljivi. Devedeset osam odsto poslova koje obavljaju podvedeno je u legalne sfere, a drže velike hotelske komplekse, sve trajekte koji voze između Sicilije i kopna i zato je veliko pitanje da li će most koji je davno obećan Siciliji ikada biti sagrađen....!!!??? Ostaje nam da vidimo....

     Ocarana lepotama cele Italije, dugo sam razmisljala kako da zapocnem ovu moju pricu...! Od svih gradova posebno mi je privukao paznju biser Mediterana, dragulj Italije, ostrvo misterioznih pecina i zapanjujucih vrhova smesteno na juznoj strani Napuljskog zaliva-ostrvo  Kapri! Ono sto je posebno fascinantno je to sto je Kapri relativno malo ostrvo, dugacko samo 6 a siroko 3 km, koje je nastalo davnasnjim pucanjem priobalnog dela Sorentinskog poluostrva i njegovim potonucem u more.

    Biser Mediterana Ostrvo okruzuju takozvane Obale sirena jer je po mitologiji tu bio dom ovih mitskih devojaka koje su proganjale i zavodljivim pesmama odvlacile mornare u morske dubine! Kapri je nekad bio spojen sa ostatkom Italije a danas predstavlja administrativni centar. Danas posetiocima u secanju ostaju stepenice, velika kula i sat na trgu Umberta I, ujedinitelja Italije. Do ostrva se iskljucivo dolazi brodom. Kada se pridje do samog ostrva, pogled je zaista zadivljujuci, a takvim ga cine misteriozne pecine. Najlepsi dozivljaj na ostrvu je poseta Blie grotto-u, pecini u kojoj se svetlo reflektuje od

morske vode i obasjava pecinu.

  Ovaj zaliv je danas vrlo popularno mesto za sidrenje privatnih jahti pripadnika svetskog dzet-seta.  

  Mislim da sam bar malo uspela da vam opisem i docaram lepotu ovog "dragulja", tako da vas sad vodim do nekog novog mesta isto toliko fascinantnog i ocaravajuceg!!!!